Руска влада развија амбициозну националну иницијативу за дуговечност под именом „Нове технологије за очување здравља“, која је вредна 26 милијарди долара. Пројекат, који је лични приоритет Владимира Путина, укључује развој генских терапија за успоравање ћелијског старења, биопринтинг живог ткива и ксенотрансплантацију — узгој људских органа код генетски модификованих мини-свинја. Циљ је до 2030. године омогућити замену критичних органа и спасити 175.000 живота, број који има политички натпис у контексту губитака у рату на Украјини.

На челу пројекта су научници блиски Путину, укључујући његову ћерку Марију Воронцову и физичара Михаила Ковалчука, директора Курчатов института. Иако су ове технологије у складу са светским трендовима у биомедицинској науци, руски тимови нису објавили значајније рецензиране студије у међународним часописима. То доводи до питања о научној валидности и утицају изолације услед санкција.

Путинов лични интерес за дуговечношћу види се у његовом дугогодишњем фасцинацији анти-старење терапијама, укључујући криотерапију и пептидску терапију промовисану од стране његовог личног геронтолога Владимирa Кавинског. Истовремено, историја Русије пунa је примера аутократа који су тражили научне решење за смртност — од Богдановљевих крвних трансфузија до Богомолецових теорија о животном веку од 150 година. Данас, упркос овим амбицијама, просечни животни век мушкараца у Русији износи само око 68 година.