Руска економија се све више темељи на финансијској зависности грађана и рестриктивној монетарној политици, уз дубок утицај петогодишњег рата у Украјини. Подаци показују да је обим издатих микрокредита 2025. године достигао 2,1 трилион рубаља, што је за 35% више од претходне године. Око половине тих кредита нуди камату преко 250% годишње, а просечна стопа износи чак 290,3%. Ово доводи до масовног упада становништва у дужничку клетку, посебно међу ниско приходима и радно способним становништвом.

Број корисника микрофинансијских организација порастао је на 13,8 милиона — око 18% радно способног становништва. Уз то, проблематични кредити у банкарском систему порасли су са 9% на 13,1% у потрошачком сектору, док хипотекарни кредити показују раст са 1% на 1,8%. Ово се дешава у контексту пада приступа спољном финансирању, због санкција, што је притиснуло привреду да се финансира преко скупљих домаћих извора.

Раст војних трошкова и преусмеравање средстава ка одбрамбеном сектору довело је до смањења капита ла за цивилне гране, што је резултовало смањењем производње, несташцима и инфлацијом. У јавном сектору је број планских отпуштања порастао за 43%, а у четвртом кварталу 2025. године брзина отпуштања је порасла за 59% на годишњем нивоу. Ови трендови указују на структурну стагнацију у којој се цивилни животни стандард све више жртвује ради војних приоритета.