Чувене издужене лобање са перуанског налазишта Паракас поново су у центру пажње због нових ДНК анализа које нису дала јасан одговор о њиховом пореклу. Налази, стари између 800. и 100. године пре нове ере, чине више од 300 посмртних остацика које су археолози пронашли у двадесетим годинама прошлог века. Дугогодишња теорија указује да су облици резултат дечег обичаја везивања главе код новорођенчади, коришћењем дасака и тканина како би се глава обликовала у издужену форму — чест симбол елите или друштвеног статуса у древним друштвима.

Ипак, тим са Универзитета Либерти у Вирџинији покренуо је детаљно истраживање користећи нове методе анализе ДНК, укључујући строгање прашка из корена зуба и млевење целих зуба ради веће количине генетског материјала. Иако је друга метода дала пет пута више ДНК, подаци нису били довољни за кључни закључак због високог степена деградације биолошког материјала током векова.

Научници планирају да наставе истраживање коришћењем деминерализације костију како би добили квалитетније узорке. Додатно, истраживање из 2022. године је показало да 98 одсто лобања са Паракаса носи трагове намерне модификације. Иако научна заједница не прихвата теорије о ванземаљском пореклу, мистерија и даље изазива живу машту и дебату.