Илустрована сцена из праисторије: неандерталка у пећини, са каменим алатом у руци, гледа напоље где се виде снег и дивља животиња.
Илустрована сцена из праисторије: неандерталка у пећини, са каменим алатом у руци, гледа напоље где се виде снег и дивља животиња.

Последњи трагови једног изумрлог вида дају мало заједничког контекста пријатељу који прати праисторију.

Како су неандерталци нестали са Балкана Tok priče i ključne činjenice

Научници су анализирали фосилне и генетске трагове неандерталaca са територије данашње Србије, укључујући налазе из пећине Пештурине код Ниша, како би разумели последње фазе њиховог постојања. Резултати показују да су се сви касни неандерталци у Европи развили из једне генетске линије која је настала после климатског заледњавања пре око 75.000 година, када су се групе повукле у благе пределе Француске и касније поново колонизовале Европу.

Истраживање, у којем су учествовали и српски археолози, открива да су неандерталци на Балкану живели у малим, добро повезаним групама, користили ватру, ловили крупну дивљач и имали развијено симболичко понашање. Међутим, генетска хомогенизација и смањење разноврсности попунице током времена указују на фрагментацију и слабљење веза између група.

Комбинација климатских промена, ограничених ресурса и коегзистенције са анатомски модерним људима (Homo sapiens) вероватно је допринела коначном изумирању неандерталaca пре око 40.000 година. Истовремено, њихова ДНК је остала у савременим људима, чиме је доказана директна унакрштања између врста.

Činjenice

  • Сви касни неандерталци у Европи потичу из једне генетске линије која се проширила пре 65.000 година.
  • Неандерталски фосили у Пештурини код Ниша старог су око 102.000 година и први су потврђени налази те врсте на територији Србије.
  • Генетска анализа показује да су се неандерталци прилагођавали климатским променама повлачећи се у благе пределе Француске пре него што су се поново ширили.
  • Неандерталци су имали развијено симболично понашање, користили су украшавање и пигменте, а докази показују и могуће стоматолошке интервенције.
  • Комбинација климатских промена, генетске хомогенизације и коегзистенције са Homo sapiens-ом је вероватан узрок изумирања пре око 40.000 година.
  • Неандерталска ДНК је присутна у савременим људима, укључујући и оне афричког порекла, што указује на унакрштања између врста.

Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika