Физичари Алесио Законе са Универзитета у Милану и Костја Траченко са Универзитета Краљице Марије у Лондону развили су нови математички модел који описује раст светске популације током последњих 12.000 година. Модел, заснован на нелинеарној диференцијалној једначини, успео је да обухвати историјске фазе популационог раста — од неолита до индустријске ере и савременог успоравања. Објављен у часопису „Chaos, Solitons & Fractals“, модел комбинује познате теорије као што су Малтусов експоненцијални раст, Верхулстов логистички модел и фон Ферстеров хиперболични раст.

Најзанимљивији део истраживања је симулација будућих сценарија у којима се глобалне еколошке кризе — као што су климатски колапс, пандемије, ратови или исцрпљивање ресурса — нагло појачавају. У таквом најгорем случају, модел показује могући брзи пад светске популације, са преполовљењем броја људи до око 2064. године.

Истраживачи наглашавају да ово није директна прогноза, већ математички илустрован сценарио који истиче осетљивост демографских система на спољашње шокове. Модел је развијен из физике неуређених система и показао се ефикасним у репродукцији историјских података, што му даје веродостојност. Ипак, будућност зависи од политике, технологије и колективних одлука — не само од једначина.