Најновије анализе показују да ће свет прекорачити кључну границу глобалног загревања од 1,5 степена већ око 2030. године, чиме се потврђује најгори сценарио који је претходно био процењен као маловероватан. Ова граница, усвојена у Париском споразуму као амбициозни циљ за спречавање екстремних климатских последица, више није циљ већ историјска чињеница која се брзо приближава. Убрзано загревање је последица високих емисија стакленичних гасова и смањеног ефекта хлађења који изазивају антропогени аерозоли, чије се концентрације смањују због побољшања квалитета ваздуха.

Србија се загрејала за преко 1,8 степени у односу на преиндустријско доба, што је изнад светског просека. Због тога ће екстремни догађаји као што су дуготрајне суше, интензивни топлотни таласи и неправилни падавински режим постати чешћи и озбиљнији. Последице су већ видљиве у пољопривреди, где се код осетљивих усева попут кукуруза губи до 40 одсто приноса у сушним годинама. У југоисточној Србији клима се већ мења ка полусушној.

Иако је прелазак границе од 1,5 степени неминован, борба против климатских промена није напуштена. Спречавање даљег загревања на 2 или више степени и даље има смисла, јер сваки део степена чини разлику у интензитету последица. Карбонски буџет — количина CO2 коју можемо емитовати без прекорачења границе — показује да би при тренутним нивоима емисија био искоришћен већ 2028. године. Одржива енергетска транзиција и адаптација на нове климатске услове постају кључни изазови за будућност.