Србија се пласирала на девето место међу највећим купцима злата у свету у првом кварталу 2026. године, са куповином од 0,99 тона у јануару и фебруару и додатних 326,2 килограма у марту. Ове куповине спроводи Народна банка Србије (НБС) као део стратегије диверзификације девизних резерви и појачања економске отпорности. Златне резерве су на крају марта достигле рекордних 53.737,2 килограма, вредне 6,94 милијарде евра, што чини 24,4% укупних девизних резерви. Куповина је обављена од компаније Serbia Zijin Copper, која је по закону дужна да прво понуди ископано злато НБС-у.

Овај тренд укључује и друге земље као што су Полjsка, Узбекистан и Казахстан, које масовно набављају злато због растућих геополитичких напетости и неповерења у доларски систем. Замрзавање руских резерви 2022. године било је окретница: злато се сада сматра сигурнијим имовинским класом јер није подложно страним санкцијама. Чак и земље са мањим резервама, попут Камбоџе и Србије, постепено повећавају своје алокације.

Србија је 2025. године купила рекордних 4,3 тона злата, у целости производњу из рудника у Бору. Од 2018. до данас, НБС је од кинеске компаније купила око 16,3 тона. Упркос тржишним флуктуацијама — као што је пад вредности злата у марту услед јачања долара — дугорочна стратегија остаје непромењена. На другој страни, Русија и Турска су биле највеће нето продавце злата у 2026, због фискалних притисака и покушаја стабилизације лире.