Давно изгубљени совјетски луноход Луноход-1 поново је у центру научне пажње након што су стручњаци из НАСА-е прецизно лоцирали његово место на Месецу. Иако је мисија званично завршена 1971. године, овај робот и даље активно учествује у научним истраживањима. Коришћењем модерних сателитских мапа и ласерских зрака, научници су успели да детектују јак повратни сигнал са његовог интегрисаног рефлектора, који је остao у савршеном стању након деценија у екстремним условима.

Овај ројални уређај постао је део једног од најдужих непрекидних научних експеримената у историји. Редовним испаљивањем ласерских зрака са Земље и мерењем времена повратка сигнала, научници могу са милиметарском прецизношћу да израчунају удаљеност између Земље и Месеца. Подаци показују да се Месец сваке године удаљава за око 3,8 центиметра.

Трагови које је Луноход-1 оставио на месечевој површини и даље су видљиви због отсутности атмосфере, ветра или биолошких процеса. Ови застојни трагови чине врсту временске капсуле, док технологија из прошлости наставља да пружа вредне податке о нашем најближем космичком комшију.