Теракотна грчка позоришна маска из 4. века п. н. е., пронађена у пећини Црно језеро на Пелјешцу, са рупом за вешање и израженим цртама лица.
Теракотна грчка позоришна маска из 4. века п. н. е., пронађена у пећини Црно језеро на Пелјешцу, са рупом за вешање и израженим цртама лица.

Откриће маске повезане са Дионасом даје мало заједничког контекста пријатељу који прати археологију и старе цивилизације.

Откривена грчка позоришна маска стара 2.400 година Tok priče i ključne činjenice

У пећини Црно језеро на хрватском полуострву Пелјешац пронађена је теракотна грчка позоришна маска која датира из периода између 4. и 3. века пре нове ере. Археолози сматрају да је маска била део украса у религијском светилишту, повезаном са Дионасом, грчким богом вина, позоришта и екстазе. Откриће је направљено током ископавања која су трајала од 23. априла до 4. маја, у скривеном делу пећине који је задржао артефакте у изузетно добром стању.

Пећина је током историје имала више функција: током бронзаног доба коришћена је као склониште, а од касног бронзаног до млађег гвозденог доба служила је као некропола. Радиокарбонске анализе костију показале су да је сахрањивање трајало између 1012. и 481. године п. н. е. Након тога, пећина је претворена у светилиште Илира, које је активно било од краја 4. до средине 1. века п. н. е.

Археолози су пронашли бројне минијатурне посуде грчког и локалног порекла, које су коришћене као вотивни прилози. Уз то, откривене су и фрагменти скупих грчких амфора за вино — симболи моћи и богатства локалне заједнице. Професор Домагој Перкић истиче да ова светилишта омогућавају проучавање мешања илирске и грчке религије и културе. Поред Црног језера, позната су још два таква налазишта у региону — у Наковани и Вилиној пећини.

Činjenice

  • Грчка теракотна позоришна маска пронађена је у пећини Црно језеро на Пелјешцу током археолошких ископавања од 23. априла до 4. маја 2026.
  • Маска датира из периода између 4. и 3. века п. н. е. и повезана је са Дионасом, богом позоришта и вина.
  • Пећина је током историје коришћена као склониште, некропола (1012–481. п. н. е.) и касније као илурско светилиште (4. до 1. век п. н. е.).
  • Уз маску пронађене су минијатурне посуде и скупе грчке амфоре за вино, које су служиле као религијски прилози.
  • Археолози истичу да ово откриће пружа увид у мешање илурске и грчке религије и културе у античком добу.

Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika