Ново истраживање предлаже да је Данте Алигијери у свом делу „Божанска комедија“, посебно у „Паклу“, можда интуитивно описао физичке последице удара астероида у Земљу — више од пет векова пре него што је модерна наука развила теорије о метеоритици. Тимоти Бербери са Универзитета Маршал анализирао је опис Сатаниног пада као масивног тела које продире кроз планету, стварајући дубок кратер и померајући материјал ка северној хемисфери, што би објаснило формирање „Чистилишта“ на супротној страни.

Бербери пореди овај модел са реалним планетарним ударима, као што је догађај у Чиксулубу који је довео до изумирања динозавара. Он истиче да Дантеов опис подсећа на терасасте прстенове који настају у масивним ударним басенима на Месецу и другим планетама. Овај поглед претпоставља да су кружници Пакла можда метафора за геолошке структуре, а не само за степенима грешности.

Истраживач такође повезује Дантеову космологију са концептима попут терминалне брзине и нееуклидске геометрије, што указује на изненађујућу физичку интуицију скривену у књижевном тексту. Иако се не слаже са савременим научним моделом, ова интерпретација отвара питање колико древни митови и књижевност могу чути запажања о космичким догађајима пре него што буду научно објашњени.