Климатске промене отварају пут за ширење вируса чикунгунје изван традиционалних топлих зона, укључујући делове Европе и Северне Америке. Истраживање кинеских научника показује да се зона ризика проширила на 139 земаља и региона, што обухвата 21,3 одсто копнене површине планете. Основни преносиоци, комарци Aedes aegypti и Aedes albopictus, све чешће насељавају хладнија подручја због повишене просечне температуре.

Кључни тренутак је био мутација вируса током епидемије у Индијском океану 2005. и 2006. године, када је вирус постао ефикаснији у преносу преко Aedes albopictus, познатог као азијски тигарски комарци, који боље подноси хладније климе. Научници су утврдили да више температуре убрзавају развој вируса унутар комараца — вирус постаје преносив 4–5 пута брже на температурама између 18 и 28 степени Целзијуса.

Модели МПКП-а предвиђају да ће централна Европа, североисточна Северна Америка и истоčна Азија бити у центру будућег ширења до 2100. године. Иако вирус тренутно није ендемски у овим регионима, локални пренос је већ забележен у преко 114 земаља. Здравствени системи у земљама као што су Немачка, УК, САД, Кина и Јапан морају да појачају надзор, обуку медицинског особља и кризне одговоре пре него што болест постане уобичајена претња.