Ovaj redosled formiranja planeta baca novo svetlo na evoluciju sistema, korisno za kolegu koji prati astrofiziku.
Planeta formirana iznutra ka spolja Tok priče i ključne činjenice
U planetarnom sistemu LHS 1903, udaljenom 117 svetlosnih godina od Zemlje, naučnici su otkrili neočekivani raspored planeta koji izaziva osnovne teorije o njihovom formiranju. Sistem okružuje crvenog patuljka i ima četiri planete. Tri unutrašnje planete — jedna stenovita i dve gasovite — slede očekivani obrazac. Međutim, četvrta, najudaljenija planeta, je stenovita, iako bi uslovima u tom regionu trebalo da bude gasovita. Ovo protivreči tradicionalnom modelu u kojem se planete formiraju istovremeno i po redosledu: stenovite bliže zvezdi, gasovite dalje. Tim pod vodstvom Tomasa Vilsona sa Univerziteta u Voriku analizirao je podatke sa satelita Keops i zaključio da je najverovatniji objašnjeno formiranje planeta od unutra ka spolja — prvo najbliža zvezdi, pa redom, s tim da je spoljna planeta nastala u sredini siromašnoj gasom. Ova teorija, iako postavljena ranije, sada ima najjači empirijski dokaz. Nalaz otvara pitanja o tome da li je i naš Sunčev sistem mogao da se razvije na sličan način, i da li su Merkur, Zemlja i Mars možda nastali u uzastopnom redosledu, a ne istovremeno.
Činjenice
- Planetarni sistem LHS 1903 nalazi se na 117 svetlosnih godina od Zemlje.
- Sistem ima četiri planete: najbliža je stenovita, dve srednje su gasovite, a najudaljenija je stenovita.
- Naučnici su očekivali da najudaljenija planeta bude gasovita, ali ESA-ine opservacije pokazuju da je stenovita.
- Tim pod vodstvom Tomasa Vilsona predlaže teoriju formiranja planeta od iznutra ka spolja, gde spoljna planeta nastaje u sredini siromašnoj gasom.
- Ovo je do sada najubedljiviji dokaz za model formiranja planeta redom, a ne istovremeno.
Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika
