Život tamo cveta iako su uslovi gori nego u svemiru, korisno za kolegu koji prati biologiju ekstremnih sredina.
Život na dnu beskonačnog mraka Tok priče i ključne činjenice
Marijanska brazda, najdublja tačka svetskih okeana, nalazi se istočno i južno od Guama u Tihom okeanu. Njen najniži deo, poznat kao Challenger Deep, dostiže dubinu od skoro 11.000 metara ispod površine mora. Tamošnji uslovi su ekstremni: večni mrak, temperatura tik iznad tačke smrzavanja i hidrostatski pritisak preko 1.000 atmosfera – toliko da bi ljudsko telo bio smrskano u sekundi. Iako su ovi uslovi gori nego u svemiru, naučnici su otkrili raznolik ekosistem koji uključuje jedinstvene organizme prilagođene životu u ponoru. Među njima su Marijanska puž-riba, divovski amfipodi i xenofiofore – ogromne jednoćelijske amebe otporne na teške metale. Ova bića koriste posebne biološke mehanizme, kao što su elastična hrskavica umesto kostiju i bakterije koje omogućavaju hemosintezu, proces stvaranja energije bez sunčeve svetlosti. Istraživanja pokazuju da genetski kod ovih organizama može pomoći u razvoju novih lekova i tehnologija za svemirska putovanja. Nažalost, tragovi ljudske aktivnosti, uključujući mikroplastiku i plastične otpatke, pronađeni su i na ovom udaljenom dnu, što upozorava na globalni uticaj čoveka.
Činjenice
- Marijanska brazda je najdublja tačka okeana, sa dubinom od skoro 11.000 metara ispod površine mora.
- Na dnu brazde pritisak iznosi preko 1.000 atmosfera, što je ekvivalentno 50 aviona naslaganih na glavi.
- Marijanska puž-riba (Pseudoliparis swirei) je najdublje zabeležena riba, viđena na preko 8.000 metara dubine.
- Xenofiofore su jednoćelijske amebe koje mogu narasti do 10 centimetara i prežive u uslovima visoke koncentracije žive i olova.
- Na dnu okeana pronađeni su plastični otpaci, uključujući kesice i omote od slatkiša, što pokazuje domet ljudske zagađenosti.
Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika
