Глобални ланци снабдевања кафом су под притиском због геополитичких тензија и климатских поремећаја. Транспорт кроз Ормуски мореуз, кључна тачка за доставу из Азије, постао је неповодљивији због регионалних сукоба, што увећава време и трошкове доставе у Европу. Паралелно, екстремне временске прилике у Бразилу и Вијетнаму, који заједно обезбеђују преко половине светске производње кафе, довеле су до смањене понуде необработене сировине.

Италијански произвођачи кафе, који су традиционално зависни од ових региона, су увећали трошкове енергије, прераде и паковања. Расту цене ђубрива и логистике додатно компликују процес од прве обраде до финалног производа. Компаније реагују диверзификацијом извора, усмеравајући се ка алтернативним земљама као што су Кolumбија, Хондурас, Уганда и Индонезија.

Иако се очекују обилније бербе 2026. године, тржиште остаје нестабилно. Промене у логистици захтевају дугорочно планирање, боље управљање залихама и већу флексибилност. Ово значи да ће и даље постојати ризик од скокова цена и потешкоћа у снабдевању, чак и када се геополитичка напетост спори.