Ганимед, највећи месец у Сунчевом систему, једини је познати месец са сопственим магнетним пољем. Док су научници већ од 1996. године знали за ово поље, дуги низ година нису имали задовољавајуће објашњење како се оно ствара. Традиционалне теорије претпостављају да се метална језгра формирају у раном периоду након настанка небеских тела, али Ганимед је био превише хладан да би се тај процес одиграо на исти начин као на Земљи. Нова студија објављена у часопису Science Advances предлаже алтернативни модел — такозвани 'динамо покренут загревањем'.

Према овој теорији, метално језгро Ганимеда није настало одмах, већ касније, кроз постепено тонуће растопљеног гвожђа ка средишту месеца. Кључни фактори у овом процесу су радиоактивно загревање (од распада тешких изотопа) и плимно загревање (од Јупитерове гравитације која 'меси' унутрашњост месеца). Ова комбинација ствара довољно топлоте да се одржи динамо процес који генерише магнетно поље.

Овај модел има потенцијалне импликације за тражење живота ван Земље. Магнетна поља штите површине од космичког зрачења, па би слични 'касни динамои' могли постојати на другим младим или мањим планетама и месецима. Ако је овај механизам уобичајен, то би могло проширити број потенцијално настањивих светова у галаксији. Истраживачи напомињу да и даље није откриен магнетни динамо на егзопланети, али Ганимед може бити кључни пример за будућа истраживања.