Европске земље се суочавају са озбиљним изазовима у преоружавању након почетка рата у Украјини. Тражећи да надокнаде године неповољења одбрамбеној индустрији, земље су масовно наручили муницију, системе противваздушне одбране, дронове и оклопна возила. Међутим, нагли пораст потражње у НАТО земљама сусрео се са ограниченом понудом, што је довело до скока цена војне опреме за 50 до 60 одсто у последње две године.

Овај тренд ставља под притисак националне буџете и планове НАТО-а, јер иста опрема мора да испуни три циља: опремање европских војских, испоруке Украјини и обнова исцрпљених залиха. У исто време, америчка пажња се све више премешта ка Азији и сучељавању са Кином, што повећава зависност Европе од сопствене индустрије.

Проблем је у томе што одбрамбена индустрија не може брзо да прошири капацитете без дугорочних и сигурних уговора од држава. Компаније нису спремне да улажу у нове линије без гаранција, док државе траже што брже резултате. Овај застој доводи до дужих рокова испоруке и већих трошкова, што мења калкулус безбедносне политике целог региона.